Григо́рий Ефи́мович Распу́тин на руском или Григориј Распућин на српском (живео је од 1869 до 29. децембра 1916) био је једна од најконтраверзинијих личности руске историје. Имао је велики утицај на последње дане династије романових. Био је познат још и као "луди монах". Међутим, он никада није постао монах. Такође је био и пророк и истинито је прорекао да ако га убије неко од цареве родбине да ће се династија Романових угасити, тј. да ће бити побијени. Распућин је био и велики, народски речено, швалер. Јер, након што се прочуло о томе да је примљен у царску фамилију свака друга жена га је примала у кућу где је и долазио ради обљубе.
Прича о Распућину[]
Цар Николај Други Романов и Царица Александра Фјодоровна имали су петоро деце: четворо кћери и једног сина Алексеја, оболелог од хемофилије коју је наследио од Краљице Викторије. Цар и Царица били су забринути због свог сина јер је у то време хемофилија (болест крвне плазме) била неизлечива болест. Царичина пријатељица јој је препоручила Распућина јер је добро познавао технику хипнозе. Када је мали Алексеј пао с коња, почео је да крвари. Царски пар је мислио да им син неће преживети, али су ипак позвали распућина који је успомоћ пијавица и хипнозе успео да излечи престолонаследника. Међутим он је све заслуге приписивао молитвама. Након што се Алексеј опет повредио, у кади и Распућин опет помогао, задобио је шире царево поверење и примљен је у царску фамилију. Потом Распућин прориче да ће Русија имати успеха у рату једино ако Цар буде ишао да командује војском, иако није био спреман зато. То се и дешава и Распућин остаје сам са Царицом и он врши велики утицај на њу. Чак је тада народ правио разноразне интриге о наводним сексуалним односима између Распућина и Царице, чак и царевих ћерки. Народу је Распућин још више дојадио и решили су да га убију. Тачније кнез Јусупов је прво одлучијо да га убије великом количином отрова, који би убио и двојицу људи. Пошто отров није деловао Јусупов лично пуца у њега из више наврата. Мислећи да га је убио кренуо је. Међутим Распућин је устао, ударио га и дао се у бег. Потом га кнезови сарадници опет упуцавају, па потом бацају у хладно језеро, где је преминуо. Испноставило се да Распућин није погинуо од ране од метка већ од последица гушења од хладне језерске воде.